Migrena je složeno neurološko stanje koje karakteriše intenzivna, pulsirajuća bol u glavi, često praćena mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost i zvuk.
Napadi migrene mogu biti veoma iscrpljujući i mogu uticati na sposobnost osobe da normalno funkcioniše.
Iako uzrok migrene nije potpuno razjašnjen, veruje se da su genetika, hormonske promene, stres, emocionalni faktori, promene u okruženju i ishrani. Određeni okidači, kao što su neka hrana, pića i nedostatak sna, takođe su povezani sa pojavom napada migrene kod osetljivih osoba.
Lekari često pristupaju lečenju migrene na nekoliko načina, uključujući ublažavanje simptoma tokom napada i prevenciju budućih napada.
Analgetici, triptani, prevencijski lekovi, botulinum toksin A, ergotski preparati i čak prirodni pristupi mogu biti deo plana lečenja, zavisno od ozbiljnosti i učestalosti napada.
Simptomi migrene
Migrena se može prepoznati po raznovrsnim simptomima koji obično variraju od osobe do osobe. Evo nekoliko uobičajenih simptoma migrene:
Intenzivna glavobolja:
Glavobolja kod migrene je često pulsirajuća i može biti veoma jaka. Bol se obično javlja na jednoj strani glave, ali može preći na drugu stranu tokom napada.
Osetljivost na svetlost (fotofobija):
Mnoge osobe sa migrenom postaju izuzetno osetljive na svetlost tokom napada. Čak i blaga svetlost može izazvati nelagodnost.
Osetljivost na zvuk (fonofobija):
Slično osetljivosti na svetlost, zvukovi mogu biti izuzetno iritantni tokom napada migrene.
Mučnina i povraćanje:
Migrenu često prati osećaj mučnine, pa čak i povraćanje. Ovo može dodatno pogoršati nelagodnost tokom napada.
Vizualni poremećaji:
Neki ljudi doživljavaju aure pre nego što se glavobolja u potpunosti razvije. Ove aure mogu uključivati bljeskove svetlosti, zamućen vid ili linije koje se javljaju u vidnom polju.
Umor i konfuzija:
Nakon napada migrene, osobe često osećaju umor i konfuziju. Ovo može potrajati neko vreme.
Vrtoglavica:
Osobe sa migrenom mogu iskusiti vrtoglavicu tokom napada ili čak pre napada.
Senzacija trnjenja ili utrnulosti:
Ovo se može javiti na jednoj strani tela pre ili tokom napada migrene.
Važno je napomenuti da se simptomi migrene razlikuju od uobičajenih glavobolja. Migrenska glavobolja je obično mnogo intenzivnija i praćena dodatnim simptomima.
Uzroci migrene
Uzroci migrene nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se veruje da je kombinacija genetskih, neuroloskih, hormonalnih i promene u okruženju odgovorna za pojavu migrenskih napada. Evo nekoliko ključnih faktora koji se smatraju uzrocima migrene:
Genetika:
Postoji nasledna komponenta migrene. Osobe sa porodičnom istorijom migrene imaju veći rizik da i same razviju ovo stanje. Istraživanja su identifikovala određene gene koji mogu biti povezani sa predispozicijom za migrenu.
Neurološki faktori:
Migrena je često povezana sa promenama u funkciji moždanih nervnih puteva i neurotransmitera. Ove promene mogu dovesti do proširenja i sužavanja krvnih sudova u mozgu, što izaziva bol i druge simptome migrene.
Hormonske promene:
Hormoni igraju značajnu ulogu u pojavi migrene. Kod mnogih žena, migrene se mogu pogoršati tokom menstrualnog ciklusa ili tokom trudnoće zbog fluktuacija hormona estrogena.
Okidači:
Različiti okidači mogu izazvati migrenu kod osetljivih osoba. Ovi okidači mogu uključivati određenu hranu (npr. sir, čokolada, vino), pića (alkohol, kofein), promene u spavanju, stres, promene vremena, jaku svetlost, zvuke, mirise i još mnogo toga.
Promene u okruženju:
Nagle promene u okruženju, kao što su jaka svetlost, zvuk ili mirisi, mogu izazvati migrenski napad kod osetljivih osoba.
Emocionalni faktori:
Stres, anksioznost i emocionalni faktori mogu izazvati migrenu ili je pogoršati kod onih koji su već skloni ovom stanju.
Dijetalni faktori:
Određeni sastojci hrane, kao što su tiramin i nitrati, mogu izazvati migrenu kod nekih ljudi. Preskakanje obroka ili neredovna ishrana takođe može doprineti pojavi napada.
Dehidracija i nedostatak sna:
Nedostatak vode i neadekvatan san mogu oslabiti organizam i povećati osetljivost na migrenu.
Hormonska terapija:
Hormonska terapija, kao što su kontraceptivne pilule, može uticati na hormonalni balans i povećati rizik od migrene kod određenih žena.
Fizička aktivnost:
Intenzivna fizička aktivnost ili nagle promene u aktivnostima mogu izazvati migrenu kod nekih osoba.
Vrste migrene
Migrena bez aure (obična migrena)
Ovo je najčešći tip migrene. Karakteriše se intenzivnom pulsirajućom glavoboljom koja obično zahvata jednu stranu glave. Može biti praćena mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost i zvuk.
Migrena sa aurama:
Oko 1/4 osoba sa migrenom doživljava auru pre samog napada. Aura je serija privremenih vizualnih, senzornih ili verbalnih poremećaja koji se mogu pojaviti nekoliko minuta ili sati pre migrenske glavobolje.
Vizuelni simptomi uključuju bljeskove svetlosti i zamućenje vida. Migrena sa aurom je tipično oblika migrene koji karakteriše pojava auro, serije privremenih neuroloških poremećaja, pre nego što se pojavi glavobolja.
Aura može varirati od osobe do osobe, ali se obično manifestuje kao vizuelni simptomi koji traju oko 20 minuta do sat vremena.
Prirodni lekovi za migrenu
Postoji nekoliko prirodnih pristupa koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma kad je u pitanju migrena. Važno je napomenuti da individualni odgovori mogu varirati, pa je važno eksperimentisati i pronaći šta najbolje funkcioniše za vas. Evo nekoliko prirodnih lekova koji se često koriste za migrenu:
Masaža: Nežna masaža glave, vrata i ramena može pomoći opuštanju mišića i smanjenju napetosti koja može izazvati migrenu.
Aromaterapija: Određeni mirisi, kao što su lavanda, menta i eukaliptus, mogu pomoći u smanjenju stresa i olakšavanju simptoma migrene. Koristite aromaterapijske ulja ili mirišljave sveće.
Akupunktura: Ova tradicionalna kineska terapija može pomoći u smanjenju intenziteta migrenskih napada. Akupunktura podrazumeva postavljanje tankih igala na određene tačke na telu radi balansiranja energije.
Biljni čajevi: Čajevi od kamilice, nane, kantariona, matičnjaka ili đumbira mogu pomoći u opuštanju i smanjenju mučnine, koja često prati migrenu.
Hladni oblozi: Stavljanje hladnog obloga na čelo ili vrat može smanjiti otok i olakšati bol tokom napada migrene.
Relaksacija i meditacija: Vežbe dubokog disanja, meditacija i progresivna relaksacija mogu pomoći u smanjenju stresa i napetosti, čime se mogu sprečiti neki migrenski napadi.
Ishrana: Izbegavanje potencijalnih okidača kao što su određena hrana, alkohol i kofein može pomoći u sprečavanju migrenskih napada.
Redovan san: Održavanje redovnog rasporeda spavanja i dobijanje dovoljno sna može smanjiti rizik od migrenskih napada.
Hidratacija: Dovoljan unos vode može pomoći u sprečavanju dehidracije, koja može pogoršati migrenu.
Vitamini i suplementi: Neki ljudi primećuju olakšanje uzimanjem vitamina B2, magnezijuma ili koenzima Q10. Pre uzimanja bilo kakvih suplemenata, savetujte se sa svojim lekarom.
Naučna istraživanja o prirodnim lekovima protiv migrene
Naučnici su istraživali različite prirodne pristupe za ublažavanje simptoma migrene, ali važno je napomenuti da rezultati mogu varirati u zavisnosti od studije, uzorka pacijenata i metodologije istraživanja. Evo nekoliko prirodnih lekova za migrenu koji su bili predmet istraživanja:
Magnezijum:
Nekoliko istraživanja je ukazalo na to da uzimanje magnezijuma može smanjiti učestalost i ozbiljnost migrenskih napada kod osoba koje pate od migrene s aurom. Magnezijum igra ulogu u funkciji nervnih ćelija i može pomoći u opuštanju krvnih sudova.
Riboflavin (vitamin B2):
Istraživanja su pokazala da uzimanje visokih doza vitamina B2 može smanjiti broj migrenskih napada i njihovu trajnost. Međutim, potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdili ovi rezultati.
Ulje ribljeg ulja:
Omega-3 masne kiseline prisutne u ribljem ulju mogu imati protivupalno dejstvo i pomoći u smanjenju zapaljenja koje može doprineti migrenskim napadima.
Migrenski prah od đumbira:
Neki istraživači su istraživali efekte praha od đumbira na smanjenje migrenskih napada. Đumbir može imati protivupalno dejstvo i pomoći u ublažavanju mučnine koja često prati migrenu.
Akupunktura:
Niz istraživanja je sugerisao da akupunktura može smanjiti učestalost i intenzitet migrenskih napada. Međutim, rezultati variraju i potrebno je dalje istraživanje.
Aromaterapija:
Iako istraživanja nisu jednoznačna, neka istraživanja ukazuju na to da određeni mirisi, kao što je lavanda mogu pomoći u smanjenju stresa i relaksaciji, što može doprineti smanjenju migrenskih napada.
Ishrana kod migrene
Ishrana igra značajnu ulogu u borbi sa migrenom. Određene namirnice mogu izazvati ili pogoršati migrenske napade kod osoba koje su sklone ovom stanju. Identifikacija i izbegavanje potencijalnih okidača može biti korisna strategija. Evo nekoliko aspekata ishrane koji se često povezuju sa migrenom:
Okidači hrane:
Određene namirnice i pića su česti okidači migrene. To mogu uključivati sir, čokoladu, alkohol (posebno crno vino), kofein, mononatrijum glutaminat (MSG), veštačke zaslađivače i nitrate prisutne u prerađenoj hrani. Praćenje svog režima ishrane i beleženje migrenskih napada može pomoći u identifikaciji potencijalnih okidača.
Regulišite obroke:
Preskakanje obroka ili nepravilna ishrana može doprineti pojavi migrenske glavobolje. Važno je održavati redovne obroke i ne propuštati doručak.
Hidratacija:
Nedostatak vode i dehidracija mogu izazvati migrensku glavobolju. Dovoljan unos vode tokom dana je važan.
Omega-3 masne kiseline:
Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi, lanenom semenu i orasima, mogu imati protivupalno dejstvo i doprineti opštem zdravlju mozga.
Magnezijum:
Namirnice bogate magnezijumom, kao što su spanać, avokado, orašasti plodovi i integralne žitarice, mogu pomoći u opuštanju mišića i smanjenju rizika od migrene.
B vitamini:
Riboflavin (vitamin B2) i vitamin B6 mogu pomoći u smanjenju učestalosti i ozbiljnosti migrenskih napada. Ove vitamine možete naći u ribi, mesu, mlečnim proizvodima i lisnatom povrću.
Izbegavanje veštačkih aditiva:
Veštačke boje, zaslađivači i konzervansi u prerađenoj hrani mogu izazvati reakcije kod nekih osoba sa migrenom.
Izbegavanje glutena:
Iako samo mali broj ljudi sa migrenom ima osetljivost na gluten, neki istraživači sugerišu da izbegavanje glutena može smanjiti učestalost napada kod osetljivih osoba.
Unos kofeina:
Iako su preterana količina kofeina i nagli prestanak konzumiranja kofeina poznati okidači migrene, umereni unos kofeina može pomoći u ublažavanju simptoma.
Važno je znati
Napadi migrene mogu biti razarajući, međutim postoji širok spektar lekova i terapijskih opcija koje mogu pomoći kod napada migrene.
Ne zaboravite da se fokusirate na zdrave životne navike, kao što su dovoljno sna, redovna fizička aktivnost i izbegavanje okidača koji mogu izazvati napad.
Važno je da budete aktivni partner u svom planu lečenja i da radite sa svojim lekarom kako biste pronašli najbolju opciju za vas.