Psihologija se bavi proučavanjem kognitivnih procesa i njihovog uticaja na naše ponašanje. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je pristup koji naglašava povezanost između naših misli, osećanja i ponašanja. Ova terapija se fokusira na identifikaciju i promenu štetnih obrazaca ponašanja i razmišljanja koji mogu negativno uticati na naše mentalno zdravlje.
Šta možemo naučiti iz Psihologije Pavlova?
Bihevioralne teorije stavljaju akcenat na ponašanje, odnosno pogrešno naučeno ponašanje.
Verujem da je već svima poznat model klasičnog uslovljavanja gde se uparuju stimulus koji se
javlja u prirodi i stimulus iz okoline.
Na primer, ruski naučnik Pavlov otkrio je da su njegovi psi koji inače instinktivno luče veće količine pljuvačke kad dobiju hranu, takođe lučili veće količine pljuvačke i kad bi se samo upalilo svetlo. Čak i ako ne dobiju hranu (stimulus iz okoline koji se više puta ponavljao kada je psima davana hrana).
Pitate se od kakvog značaja nama mogu da budu ove informacije? Pa ovako, ako recimo dete
svaki put kad ugleda određenu mikroespresiju na licu odraslog (ljutnju), po automatizmu kreće da podiže ruke (znak samoodbrane), da se udaljava ili se naglo trzne, jasno je da se ne oseća bezbedno.
Ovo je takođe vid uslovljene reakcije. Naučeno ponašanje. Naučilo je da posle takvog
ponašanja, izraza lica odraslog sledi kažnjavanje. Pitanje je da li smo svesni šta smo sve kroz
detinjstvo naučili? Usvojili smo brojne modele ponašanja koji i nisu reprezentativni, ili koji
ometaju naše normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu.
Odgovori na stres i frustracije mogu da budu veoma različiti. Neko će da plače i sažaljeva sebe, neko da promislja o dostupnim rešenjima za problem koji se javio. Retki će u svakoj situaciji da pronađu i uvide dobrobiti. Dakle, nisam zadovoljan ovim što mi se desilo, nisam očekivao taj ishod, ali daj da promislim kako to mogu da iskoristim. Menjam se i učim.
Model ugledanja
Akcenat bihejvioralne terapije jeste na menjanju modela ponašanja. Obzirom da su u detinjstvu
model ugledanja roditelji, tada se dete identifikuje sa odraslim koji brine o njemu. Od roditelja
usvaja model ponašanja u stresnim i srećnim okolnostima. Ako je porodica nepotpuna ili
disfunkcionalna dete će da se suočava sa brojnim nedaćama i moralnim pitanjima. Nesvesno će
usvajati disfunkcionalne modele ponašanja.
Davno je još Frojd rekao da je zdrav čovek onaj čovek koji može da voli, radi i uči. Kako su ovi
kriterijumi relevantni za savremenicu. Danas nije nimalo neuobičajeno da od prijatelja,
poznanika čujete da ustaje iz kreveta samo zato što mora da ode na posao. Gomila ljudi koja se
jutrom budi iz kreveta samo zato što još uvek diše, a nesposobna je da produktivno funkcioniše.
Uticaj samopuzdanja na depresivna stanja
Istraživanja brojnih naučnika govore o ogromnom procentu anksioznosti i depresije.
Bihejvioralna terapija upravo se i bavi izlečenjem, odnosno uviđanjem i promenom ponašanja.
Još su starogrčki naučnici govorili kako problem nije u događajima, već u poimanju tih događaja
od strane čoveka. Predstave i sudovi koje imamo o određenim događajima, predrasude, uverenja
mogu umnogome da štete našem mentalnom stanju. Neretko ćete čuti kako su depresivni oni
ljudi koji imaju problem sa samopouzdanjem. Samopuzdanje je nešto što se kreira od najranijih
dana. Međutim ono je uslovljeno podražajima, odgovorima koje svakodnevno dobijamo iz
okoline. Ukoliko se naše ponašanje nagrađuje, pohvalom ili nekako drugačije, tada stičemo
utisak o vrednosti sopstva. Samopouzdanje raste. Jako je važno da ne zaboravite onu foskulu da
nije bitno šta kaže, već ko kaže.
KBT – Terapija
Kognitivni teoretičari su usmereni na negativne automatske misli i iracionalna uverenja. Tako
nastaju brojne fobije i poremećaji. Kognitivno-bihevioralna terapija jedna je od najčešće
primenjivanih modela psihoterapije. Ovaj model praktikuje aktivnost pacijenta, njegovu
kompletnu uključenost kroz vođenje od strane terapeuta. Akcenat je na problem orijentisane
terapijske tehnike. Dok se Frojdovska psihologija koncentriše na polje “nesvesnog”, ovaj vid
terapije se fokusira na ponašanje i kognitivni doživljaj. Odnosno usvajanje dobrih modela
ponašanja kroz razne tehnike opuštanja.
Kad je pravo vreme za KBT?
Ove terapije veoma brzo rezultuju pozitivnim ishodom. Dok se osvrnete oko sebe upitaćete se
zašto ste se uopšte i upustili u istoimenu avanturu. Svakome je neretko potreban oslonac, podrška
i vetar u leđa. Svako od nas je siguran da radi najbolje što ume. Ali ako je verovati Ajnštajnu
nenormalno je očekivati različite rezultate ako ponavljate uvek isto ponašanje. Nije loše da
permanentno radimo na sopstvenoj opservaciji. Ukoliko se upetljate i osećate da postoji nešto u
vama što koči proces prosperiteta i napretka, znajte da je pravo vreme za kognitivno-
bihevioralnu terapiju.
Identifikacija Naučenih Obrazaca Ponašanja
Kroz detinjstvo, usvajamo modele ponašanja iz našeg okruženja, posebno od roditelja. Međutim, disfunkcionalne porodične dinamike mogu dovesti do usvajanja štetnih obrazaca ponašanja. KBT nam pomaže da prepoznamo ove obrasce i radimo na njihovoj promeni. Ovo uključuje i prepoznavanje negativnih automatskih misli i iracionalnih uverenja koja utiču na naša osećanja i ponašanja.
Razbijanje Negativnih Uverenja i Automatskih Misli
Kognitivni aspekt KBT-a usmeren je na identifikaciju i prepravljanje negativnih automatskih misli i iracionalnih uverenja. Ovo je ključno za prevazilaženje fobija i mentalnih poremećaja. Kroz terapiju, učimo kako da preispitujemo svoje misli i menjamo negativne obrasce razmišljanja. Na primer, osoba koja pati od socijalne anksioznosti može se suočiti sa strahom od negativnih procena drugih i kroz KBT uči kako da prepozna i promeni iracionalna uverenja koja podržavaju ovaj strah.
Aktivna Uloga Pacijenta i Terapeuta
KBT je interaktivna terapija u kojoj pacijent aktivno učestvuje u procesu lečenja. Terapeut pruža podršku i smernice pacijentu dok radi na promeni svojih obrazaca ponašanja i razmišljanja. Ovaj fokus na problem-orijentisane tehnike terapije omogućava brže postizanje pozitivnih rezultata. Osim toga, terapeuti često koriste tehnike kao što su postavljanje ciljeva, vežbe izloženosti i tehnike opuštanja kako bi pomogli pacijentima da prevaziđu svoje izazove.
Važno je Znati
Kognitivno-bihevioralna terapija pruža efikasan pristup za rešavanje problema mentalnog zdravlja. Promenom štetnih obrazaca ponašanja i razmišljanja, možemo poboljšati svoje emocionalno blagostanje i kvalitet života. Ako se suočavate sa izazovima u svom mentalnom zdravlju, razmislite o KBT-u kao putu ka promeni i rastu. Pod vodstvom stručnog terapeuta, ova terapija može vam pomoći da razvijete nove veštine za suočavanje sa životnim izazovima i postizanje emocionalne stabilnosti.
Članak napisala…Biljana Stošić