Trnjine kao lek za pritisak i visok šećer u krvi

Trnjine kao lek i zdrava hrana nepravedno su zapostavljene pored višestrukih lekovitih moći. Koristili su ih stari Grci i Rimljani a postoje dokazi da su kao hrana upotrebljavane još u kameno doba.

Trnjina (Prunus spinosa) je samonikla biljka u vidu grma koji može narasi i do 5 metara u narodu poznata i kao crni trn ili drača.

Raste po kamenjarima, oko puteva, po proplancima. Ima je u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Cveta u aprilu i maji a plodovi su bobice tamnoplave boje i prečnika oko 1 cm,veoma bogate vitaminima i mineralima.

Sto grama svežih bobica trnjine sadrži: 10 mg vitamina C, 5 mg vitamina E, 453 mg kalijuma, 5 mg kalcijuma i 22 mg magnezijuma.

U lekovite svrhe se koriste svi delovi biljke: cvetovi, list, koren, plod, pa čak i kora.

Lekovitost trnjina

Trnjina, ima dugu istoriju korišćenja kao lekovita biljka. Plodovi, listovi i kora trnjine se koriste u terapijske svrhe. Evo nekih od potencijalnih lekovitih svojstava trnjine:

Bogat izvor vitamina C:

Trnjina je izuzetno bogata vitaminom C, koji ima važnu ulogu u jačanju imunog sistema i održavanju opšteg zdravlja. Vitamin C takođe ima antioksidativna svojstva koja pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima.

Antioksidativna aktivnost:

Trnjina je bogata antioksidansima kao što su polifenoli i flavonoidi. Ovi antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala u organizmu, smanjujući oksidativni stres i potencijalni rizik od bolesti.

Zaštita srca:

Trnjina može imati blagotvoran uticaj na srce i krvne sudove. Antioksidanti prisutni u trnjini mogu pomoći u smanjenju upale i oksidativnog stresa, koji su povezani sa srčanim bolestima.

Takođe se smatra da trnjina može pomoći u regulisanju krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi.

Digestivna podrška:

Trnjina se tradicionalno koristi za podršku digestivnom sistemu. Neki sastojci u trnjini imaju blagi laksativni efekat i podržavaju zdravu probavu.

Takođe se veruje da trnjina može imati antiupalno dejstvo na crevnu sluznicu.

Antioksidativni efekat na kožu:

Zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanata, trnjina se često koristi u kozmetičkim proizvodima za negu kože. Može pomoći u zaštiti kože od oksidativnog stresa, hidrataciji i umirivanju upale.

Čaj od trnjina kao lek

Čaj od trnjina se pravi od osušenog cveta i lista ili osušenih plodova. Čaj od cveta posebno je koristan za kamen u bubregu i kod uvećane prostate. Koristi se još za kožne osipe i kao diuretik.

Recept za čaj od cveta: Jednu kašiku osucenog cveta preliti sa 2dl provrele vode i ostaviti da odstoji 15 minuta. Potom procediti i piti sveže napravljen čaj dva puta dnevno nezaslađen.

Čaj od plodova trnjine u upotrebi je kod stomačnih tegoba, kašlja, za čišćenje krvnih sudova od toksina i mršavljenje. Čaj od kore odličan je za proliv a koren se koristi za groznicu.

Trnjine u rakiji

Trnjine u rakiji kao tinktrura blagotvorno deluju na visok šećer u krvi i krvni pritisak, a odličan su prirodni lek i za zamašćene krvne sudove.

Tinktura od trnjina se pravi na sledeći način:

U staklenu teglu stavite 100 grama bobica i prelijte sa 5dl dobre domaće rakije ili 70% alkohola. Zatvorite i čuvajte na tamnom mestu 15 dana uz povremeno mućkanje.

Zatim procedite i uzimajte tri puta na dan po jednu kašičicu ove lekovite tinkture u pola čaše vode. Tinktura trnjine odličan je čistač krvi od toksina.

Sok od trnjina kao lek

Recept za sok od trnjina:

Uveče u veću šerpu stavite 4 litara vode da provri. Zatim u vodu dodajte 4kg zrelih bobica sklonite sa vatre i poklopite. Ujutru propasirajte i dobijeni sok stavite na vatru. Dodajte 1kg šećera i mešajte na laganoj vatri da se šećer otopi.

Gotov sok sipajte u pripremljene staklene flaše dobro zatvorite i umotajte u ćebe da se ohladi. Sok čuvajte ga na tamnom i hladnom mestu, nakon otvaranja u frižideru.

Svež sok od trnjina pomaže za žuticu, čisti pluća, reguliše visok pritisak i blagotvorno deluje na upalu sluzokože organa za varenje.

Kada se beru trnjine?

Cvet i list za čaj treba brati u aprilu i maju tokom cvetanja dok se cvet ne otvori skroz. Sušiti u tankom sloju na prozračnom mestu pa čuvati u papirnim kesama ili staklenoj ambalaži. Plodove za čaj, sok ili džem brati posle prvog mraza.

Ko treba biti oprezan sa trnjinama?

Trnjine, iako imaju brojna lekovita svojstva, nisu preporučljive za svakoga. Određene grupe ljudi treba da ih izbegavaju zbog potencijalnih rizika:

Osobe alergične na koštičavo voće – Alergijske reakcije na voće iz porodice Rosaceae (kojoj pripadaju trnjine) mogu uključivati svrab, osip ili teže simptome.

Trudnice i dojilje – Nema dovoljno istraživanja o sigurnosti trnjina tokom trudnoće i dojenja, pa se preporučuje oprez i konsultacija s lekarom.

Ljudi sa gastrointestinalnim problemima – Zbog visokog sadržaja tanina, trnjine mogu iritirati želudac, što je posebno važno za osobe sa gastritisom ili čirem.

Osobe koje uzimaju lekove – Trnjine mogu uticati na apsorpciju lekova, posebno onih za srce, krvni pritisak i antikoagulanse, pa je potrebna konsultacija s lekarom pre upotrebe.

Deca – Mala deca bi trebala konzumirati trnjine uz pažljiv nadzor i po preporuci pedijatra.

Naučna istraživanja o trnjinama

Trnjina pripada porodici ruža čiji svi članovi proizvode cijanovodonik, otrov koji bademima daje njihov karakterističan ukus. Ovaj toksin se nalazi uglavnom u listovima i semenu i lako se otkriva po gorkom ukusu. Obično je prisutan u premaloj količini da bi bio štetan.

Pokazalo se da u malim količinama cijanovodonik stimuliše disanje i poboljšava varenje, a takođe postoje tvrdnje da je koristan u lečenju raka. U visokim dozama međutim, može izazvati respiratornu insuficijenciju, pa čak i smrt objavljeno je u Natural Medicinal Herbs.

Zaključak

Trnjine imaju raznovrsne lekovite osobine i mogu pružiti zdravstvene koristi. One su bogate vitaminom C, antioksidansima i drugim hranljivim materijama koje mogu podržati imuni sistem, zaštititi ćelije od oksidativnog stresa, poboljšati zdravlje srca, pružiti podršku digestivnom sistemu i imati pozitivan efekat na kožu.