Kako stres utiče na naš organizam

Brz način života, nepravilna i neredovna ishrana, nedovoljno sna, malo slobodnog vremena,
mnogo svakodnevnih obaveza, nedovoljna fizička aktivnost i pritisak na poslu, postali su nešto
normalno u našem svakodnevnom životu. Sve ovo može predstavljati okidač za stres i nervozu.
Postoje i teški događaji koji nas dodatno pogađaju, kao što su bolest, gubitak drage osobe, loša
finansijska situacija ili razvod braka. Čak i ako mislite da se uspešno borite sa mnogim stresnim
situacijama, one neminovno ostavljaju posledice po naše zdravlje, kako fizički tako i mentalno.

Stres je skup reakcija organizma na štetne faktore iz našeg okruženja. Tada se organizam
prilagođava na situaciju koju karakterišu neke negativne okolnosti. Hormon kortizol je hormon
koji obezbeđuje dovoljnu količinu energije koja je potrebna za neke svakodnevne aktivnosti.
Telo pojedine situacije doživljava kao opasne pa tada raste nivo kortizola, a kada te situacije
prođu organizam se vraća u prvobitno stanje. Kod nekih ljudi, organizam je duže vreme
konstantno izložen stresu, pa je kortizol permanentno povišen i organizam više nije u ravnoteži.

Kako kontrolisati napad panike

Mnoga psihološka stanja, kao što su anksioznost i napad panike, nije lako razlikovati. Važno je
prepoznati ih ukoliko nam se dese, da bi na najbolji način pomogli sebi u tom trenutku.
Anksioznost je stanje koje traje, dok se panični napad dešava bez upozorenja i prolazi relativno
brzo. Panični napad javlja se iznenada i uključuje intenzivno osećanje straha i nemoći.
Simptomi koji ga prate mogu biti, mučnina, nedostatak daha i ubrzan rad srca. Ovi napadi mogu
biti neočekivani i očekivani. Neočekivani napadi se javljaju bez nekog razloga i uzroka koji bi ih
izazvali. Očekivani napadi su izazvani raznim fobijama.

Stres može biti okidač za pojavu napada panike kod pojedinih ljudi. Ovi napadi se mogu
dogoditi svakome, a da čak taj neko i ne zna da je imao panični napad. Pripisaće to nekoj svojoj
trenutnoj zabrinutosti ili umoru. Prepoznajte i prihvatite ono što doživljavate u datom momentu.
Podsećajte sebe da će simptomi proći i da ćete uskoro biti dobro, da ste sigurni. Uobičajeni
faktori koji dovode do napada mogu biti: stres na poslu, razne fobije, ali i sećanja na neko
traumatsko iskustvo, kao i pojedine hronične bolesti.

Postavljanje dijagnoze i adekvatna terapija

Lekari će na osnovu uzete anamneze utvrditi da li patite od anksioznosti ili paničnih napada.
Ispitaće vas o simptomima koji vam se javljaju, i odradiće potrebne testove kako bi isključio
neka druga zdravstvena stanja, koja imaju slične simptome. Ukoliko se utvrdi da patite od ovih
stanja, lekar vam može prepisati lekove koji pripadaju grupi antidepresiva. Oni će vam pomoći u
ublažavanju mnogih fizičkih simptoma.

Takođe, jedna od opcija je i razgovor sa stručnim licem.
Psihoterapeut vam uz pomoć stručne terapije može pomoći da potpuno povratite kontrolu nad
sobom, i da izbegnete ova stanja. Možete koristiti i razne tehnike opuštanja, kao što su razne
vežbe disanja, koje će vam pomoći da se umirite. Psihijatar ili psihoterapeut će vam često
preporučiti kombinaciju lekova i razgovora sa stručnim licem. Takođe, tokom vremena lekar
može promeniti vaš plan lečenja, kako bi se postigli najbolji rezultati.

Pomozite sami sebi

Osobe koje doživljavaju napad panike moraju da nauče da ga kontrolišu, kao i da nauče kako
da same sebi pomognu u tom momentu. Jako je važno da prepoznate stepen samog napada i
da delujete u njegovoj ranoj fazi. Ne dozvolite strahu da dobije na značaju, već pokušajte da ga
umanjite dok je on još na početku. Neophodno je i da postanete svesni da fizički simptomi koji
vam se javljaju nisu opasni, iako vi imate takav osećaj. Nećete poludeti ili doživeti srčani udar,
iako tako deluje. Možete iskazati ljutnju, i reći samom sebi dosta ili prekini, bilo da to kažete tiho
ili pak glasno.

Svaki oblik odvraćanja i skretanja misli sa napada je koristan i poželjan. Možete nositi gumicu
za kosu oko ruke, pa kada osetite da doživljavate panični napad, udarajte gumicom od ruku. Bol
koji se tada javlja je u stvari koristan, jer odvraća pažnju sa samog napada. Nemojte se opirati
samim napadima, već ih prihvatite i pokušajte da ih na taj način kontrolišete. Budite strpljivi i
disciplinovani, i uvek imajte na umu da je vaša želja za normalnim životom jača od bilo kakvog
paničnog napada.

Izloženost organa stresu – Ko je najugroženiji

Svaki organ reaguje na stres, pa tako se mogu javiti i razna stanja, kao posledica nagomilanog
stresa. Prvi na udaru je obično digestivni trakt, kada se javljaju problemi sa varenjem. Gotovo
da ne postoji osoba koja nije prilikom stresne situacije patila od dijareje ili pak zatvora.

Vremenom se mogu pojaviti i intolerancija na pojedine namirnice, gastritis, kao i neka teža
oboljenja. Stalne glavobolje, za koje ne postoji objašnjenje ukazuju da ste pod stresom. Kod
pojedinih ljudi se manifestuje kao migrena i onemogućava normalno obavljanje svakodnevnih
aktivnosti. Tenziona glavobolja se širi celom glavom, pa takav bol unosi dodatnu nervozu.
Bolesti srca su direktno povezane sa stresom. Prilikom stresnih situacija dolazi do promene
srčanog ritma, koji može prerasti u ozbiljne srčane bolesti. Stres izaziva promene na koži i kosi,
probleme sa štitnom žlezdom, kao i bolove u predelu vrata. Takođe, može uticati na povećanje
nivoa šećera u krvi, i na oscilacije u krvnom pritisku.

Što se tiče mentalnog zdravlja i ono je na udaru stresa. Visok nivo kortizola dovodi do oštećenja
memorije, pa se mogu pojaviti problemi sa pamćenjem i koncentracijom. Povišen novo ovog
hormona negativno utiče na san, jer ga sprečava. Manjak sna se nagativno odražava na vaše
raspoloženje, kao i na normalno funkcionisanje prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Isto
tako je važno da shvatite da loše mentalno zdravlje, ne znači da imate neku duševnu bolest.

Zato je važno da prepoznate sve simptome stresa i da pokušate da se opustite. Ako mislite da
ne možete sami da se izborite sa stresom, potražite pomoć lekara. Razgovor sa stručnim licem
će vam sigurno koristiti. Pokušajte da se opustite uz omiljeni film, ili razgovor sa prijateljima i
porodicom. Podrška prijatelja i porodice je od izuzetne važnosti, pa je iz tog razloga nikako ne
odbijajte, ali i pružite drugima, ukoliko vam se učini da trebaju vašu pomoć.