Ultra-prerađena hrana već godinama postaje sve dominantnija u savremenoj ishrani, naročito u razvijenim zemljama, ali i u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Sve više istraživanja ukazuje na potencijalno ozbiljne posledice konzumiranja ovakve hrane na dugoročno zdravlje. Najnovija umbrella meta-analiza, objavljena 2024. godine u prestižnom časopisu The BMJ, daje novi uvid u povezanost između konzumacije ultra-prerađene hrane i rizika od različitih hroničnih bolesti.
Šta je ultra-prerađena hrana?
Prema Nova klasifikaciji hrane, ultra-prerađena hrana uključuje proizvode koji su prošli kroz višestruke industrijske procese. To su proizvodi poput pakovanih grickalica, gaziranih napitaka, instant nudli, smrznutih gotovih jela, zaslađenih žitarica i brojnih drugih proizvoda sa visokim nivoom aditiva. Karakteristike ove hrane uključuju:
- Visok sadržaj šećera, soli i nezdravih masti.
- Aditive za poboljšanje ukusa, teksture i trajnosti, kao što su emulgatori, stabilizatori i konzervansi.
- Nizak sadržaj celovitih sastojaka poput voća, povrća, integralnih žitarica ili mahunarki.
Ključni nalazi nove studije
Studija, koja se oslanja na podatke iz više meta-analiza, pokazuje da postoji jasna povezanost između konzumacije ultra-prerađene hrane i nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema:
Povećan rizik od hroničnih bolesti:
Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje ultra-prerađene hrane povećava rizik od gojaznosti. Takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka. Razlog za to je što ova hrana ima visoku energetsku vrednost sa minimalnim sadržajem hranljivih materija, kao što su vlakna i esencijalni vitamini.
Negativan uticaj na mikrobiom creva:
Studija ukazuje da aditivi, emulgatori i veštački zaslađivači u ultra-prerađenoj hrani mogu poremetiti crevnu floru. Što može doprineti razvoju insulinske rezistencije, hroničnih upala i metaboličkih problema. Zdrava crevna flora igra ključnu ulogu u regulaciji imunološkog odgovora i apsorpciji hranljivih materija. Njena disfunkcija može dovesti do različitih hroničnih oboljenja.
Povećanje rizika od mentalnih oboljenja:
Osim fizičkog zdravlja, rezultati istraživanja pokazuju povezanost između konzumacije ultra-prerađene hrane i rizika od depresije, anksioznosti i kognitivnih problema. Jedan od ključnih faktora može biti visok sadržaj šećera i masti koji negativno utiču na neurološke funkcije i ravnotežu hormona u telu.
Zašto ultra-prerađena hrana ima tako štetan efekat?
Ultra-prerađena hrana sadrži brojne dodatke i aditive koji, prema studiji, mogu imati sinergijski negativan efekat na naše telo. Evo nekoliko glavnih razloga zašto:
Visok sadržaj šećera i soli:
Industrijski obrađena hrana često sadrži dodatne količine šećera i soli, koje poboljšavaju ukus. Međutim povećavaju i rizik od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
Prisustvo industrijskih aditiva:
Emulgatori, veštački zaslađivači i stabilizatori mogu poremetiti funkcije creva i izazvati upalne procese, koji su osnovni faktor rizika za razvoj različitih bolesti.
Promena u teksturi i strukturi hrane:
Ultra-prerađeni proizvodi često imaju promene u teksturi koje ubrzavaju apsorpciju šećera i masti, što može brzo podići nivo glukoze u krvi i doprineti taloženju masti.
Kako smanjiti unos ultra-prerađene hrane?
S obzirom na štetne efekte ultra-prerađene hrane na zdravlje, preporučuje se prelazak na ishranu koja se temelji na celovitim, minimalno obrađenim namirnicama. Evo nekoliko saveta kako smanjiti unos ultra-prerađene hrane:
- Fokusirajte se na celovitu hranu: Birajte sveže voće i povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, semenke i mahunarke kao osnovu vaših obroka.
- Smanjite unos zaslađenih napitaka i grickalica: Ovi proizvodi često sadrže „prazne“ kalorije i aditive koji mogu poremetiti metabolizam.
- Pripremajte obroke kod kuće: Kuvanje kod kuće omogućava vam kontrolu nad sastojcima i načinom pripreme jela.
- Čitajte etikete: Kada kupujete gotove proizvode, obratite pažnju na količinu aditiva, šećera i soli u njima.
Zaključak: Zdraviji izbor za bolje zdravlje
Najnovija istraživanja potvrđuju ono što mnogi stručnjaci za ishranu već godinama govore. Ultra-prerađena hrana može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje. Od gojaznosti i dijabetesa do mentalnih problema, visok unos ove hrane stavlja nas u rizik od brojnih bolesti.
Smanjenje unosa ultra-prerađene hrane i prelazak na sveže, celovite namirnice mogu značajno poboljšati naše zdravlje i kvalitet života.
Kako bi se očuvalo javno zdravlje, istraživači pozivaju na bolje javnozdravstvene politike koje bi ograničile dostupnost ultra-prerađene hrane, posebno u zajednicama sa niskim i srednjim prihodima, gde potrošnja ovih namirnica rapidno raste.
Nadamo se da će vam ovaj članak pomoći da razmislite bolje o svom načinu ishrane i donesete pametne odluke o svojoj ishrani doprinoseći dugoročnom zdravlju svog tela.