Lekovit za ešerihiju – Pucavac ili trava od uroka

Pucavac, pušina ili u narodu nazvana trava od uroka je višegodišnja zeljasta biljka za čije lekovite moći se malo zna. Pucavac (Silene vulgaris) u vidu čaja veoma je lekovit za ešerihiju koli. Raste u Severnoj Americi i Evropi kao korov po livadama i pašnjacima, oko puteva do nadmorske visine od 1500 metara. Pripada porodici karanfila (Caryophilaceae) i spada u medonosne biljke.

Raste do 80 cm visine i cveta od maja do septembra. Cvetovi se nalaze na visokoj goloj stabljici. Bele su ili bledo roze boje i imaju naduvenu čašicu. U lekovite svrhe se koriste listovi, pupoljci i cvetovi. U ishrani se koriste mladi listovi za salatu, omlet i variva, mekani su i ukusni. Pucavac je bogat vlaknima, vitaminom C i karotenom. Odličan je izvor kalcijuma i magnezijuma.

Za šta je pucavac lekovit osim za ešerihiju?

Pucavac ima lekovito dejstvo kod sledećih stanja:

• ešerihije i upale mokraćnih kanala
• vaginalnih mertitisa
• gastritisa
• smiruje nervni sistem
• pomaže u lečenju epilepsije
• smanjuje otok

Pucavac čaj – lekovit za ešerihiju

Recept za pripremanje čaja: 1 kašiku čaja osušene biljke (bez korena) preliti sa 2dl provrele vode. Zatim poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Zatim procediti i piti. Uzimati tri puta na dan po šolju čaja. Ovako spremljen čaj je prirodni lek za ešerihiju koli, gastritis sa povećanom kiselinom i smiruje nervnu napetost. Koren pucavca se ne koristi za upotrebljava se za izradu sapuna.

Kada brati pucavac?

Pucavac se bere od aprila do avgusta u vreme cvetanja. Suši se u hladovini na promaji. Zatim se čuva u papirnim ili platnenim vrećicama.

U narodu postoji verovanje da pucavac čuva od uroka ako se nosi sa sobom upleten u venčić.

Pucavac – zdrava hrana

U ishrani se koristi mlado lišće pucavca ubrano pre cvetanja za salate, čorbe i druga variva. Listovi pucavca su odličan izvor vitamina C i karotina. Pucavac u svežem stanju ne treba preterano konzumirati. Sadrži saponine koji su toksični (ima ih najviše u korenu). Toksičnost ove biljke se uglavnom ne spominje jer se saponini slabo apsorbuju u organizmu i retko mogu imati negativne posledice. Kuvanjem se saponini razgrađuju pa biljka gubi toksičnost.