Gastritis: 6 mitova koji vam produžavaju tegobe

Peče vas u stomaku, pa popijete čašu mleka. Ili kašičicu sode bikarbone. Ili mesecima pijete tabletu za želudac, a da se nikad niste pitali zašto. Ako se prepoznajete, ostanite do kraja. Danas objašnjavamo šest najčešćih zabluda o gastritisu, jer neke od njih mogu da produže vaše tegobe, a neke da zamaskiraju pravi uzrok.

Šta je gastritis

Gastritis je upala sluznice želuca. Ta sluznica štiti zid želuca od kiseline, a kada se ošteti, javljaju se pečenje, bol u gornjem delu stomaka, mučnina, nadutost i osećaj prevelike sitosti posle malo hrane.

Važno je znati da reč „gastritis“ ljudi često koriste za svaku nelagodnost u stomaku. A stvarni uzrok tegoba se utvrđuje tek pregledom.

Mit 1: „Gastritis izaziva stres i ljuta hrana“

Ovo je verovatno najrasprostranjenija zabluda.

Jedan od najčešćih uzroka gastritisa je bakterija Helicobacter pylori. Drugi česti uzroci su dugotrajna upotreba lekova protiv bolova, poput ibuprofena i aspirina, zatim prekomerno uzimanje alkohola i, ređe, autoimune bolesti.

Stres i ljuta hrana mogu pogoršati simptome kod nekih ljudi, ali to najčešće nije osnovni uzrok. Zato, ako samo menjate jelovnik i smirujete živce, a bakterija ostane u želucu, tegobe se mogu stalno vraćati. Dobra vest je da se infekcija bakterijom Helicobacter pylori može dokazati jednostavnim testom, a lečenje određuje lekar.

Mit 2: „Čaša mleka smiruje bol u želucu“

Mnogi su to čuli od bake, a neki od nas i sami probali. Mleko zaista može dati kratko olakšanje, jer privremeno oblaže i razređuje sadržaj želuca.

Ali mleko ne leči upalu. Kod nekih ljudi se tegobe posle nekog vremena vrate, ponekad i jače. Dokazi da mleko pomaže kod gastritisa su slabi. Ako vam posle mleka bude lakše, to ne znači da ste rešili problem, već da ste ga samo na trenutak odložili.

Mit 3: „Soda bikarbona je najbrže i najbolje rešenje“

Soda bikarbona zaista brzo neutrališe kiselinu, i zato deluje kao čarobno rešenje. Ali to olakšanje traje kratko.

Ona sadrži dosta natrijuma, pa je potreban oprez kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, srčanim i bubrežnim bolestima. Može izazvati nadutost i gasove, a česta upotreba može poremetiti ravnotežu minerala u organizmu.

Ako vam je potrebna redovno, to je znak da treba da vidite lekara, a ne da povećate količinu.

Mit 4: „Dozvoljena je samo blaga hrana, a sve kiselo i začinjeno treba izbaciti“

Ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima sa gastritisom. Neko loše podnosi paradajz ili kafu, neko ne primećuje nikakvu razliku.

Zato je pametnije da vodite računa o tome šta vama lično pogoršava tegobe i da samo to izbacite. Nepotrebno ukidanje velikog broja namirnica može dovesti do monotone ishrane i manjka važnih hranljivih materija.

Ono što je sigurno korisno: manji i redovniji obroci, polagano jedenje, bez prejedanja pred spavanje. A ono što sigurno šteti sluznici želuca: alkohol i pušenje.

Mit 5: „Ako me peče u stomaku, to je sigurno gastritis“

Pečenje i bol u gornjem delu stomaka mogu imati više uzroka. Pored gastritisa, to može biti čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, problem sa žučnom kesom, a ponekad čak i srce.

Zato ne postavljajte dijagnozu sami. Pravi uzrok se utvrđuje pregledom, testom na bakteriju Helicobacter pylori i, kada lekar proceni da je potrebno, gastroskopijom.

Obratite pažnju na crvene zastave. Odmah se javite lekaru ako primetite:

• crnu, katranastu stolicu,
• povraćanje krvi ili sadržaja nalik talogu kafe,
• neželjeno mršavljenje,
• otežano ili bolno gutanje,
• uporno povraćanje,
• bol koji ne prolazi ili se stalno vraća,
• bledilo i neobičnu iscrpljenost.

A ako uz bol u gornjem delu stomaka osetite stezanje u grudima, otežano disanje, hladan znoj ili bol koji se širi u levu ruku ili vilicu, odmah pozovite hitnu pomoć. Ne čekajte da prođe.

Mit 6: „Lekovi za želudac su bezbedni za dugotrajno pijenje bez kontrole“

Lekovi koji smanjuju lučenje kiseline, poput inhibitora protonske pumpe, zaista su veoma korisni kada su potrebni. Ali problem nastaje kada se piju mesecima i godinama, bez ikakve provere da li su još uvek potrebni.

Dugotrajna upotreba treba da bude pod nadzorom lekara, koji procenjuje dozu i trajanje terapije. Pitanje je i zašto vam je lek uopšte potreban, jer ako se uzrok ne reši, tegobe se vraćaju čim lek prestanete da pijete.

Važno je i obrnuto: ako ste na terapiji koju vam je propisao lekar, nemojte je sami prekidati niti menjati dozu. O svakoj promeni razgovarajte sa lekarom.

Šta možete bezbedno da uradite

• Jedite manje porcije, polako, i ne ležite odmah posle jela.
• Ograničite alkohol i prestanite da pušite, ako pušite.
• Beležite koja hrana vam pogoršava tegobe, pa izbacite samo nju.
• Izbegavajte lekove protiv bolova poput ibuprofena na prazan stomak. Pitajte lekara ili farmaceuta šta možete bezbedno koristiti.
• Ako uzimate aspirin po preporuci lekara zbog srca, ne prestajte sami, već se posavetujte.
• Ako tegobe traju duže od nekoliko nedelja, zakažite pregled.

Šta ne treba raditi

• Ne lečite se sami mesecima sodom, mlekom ili čajevima, uz uverenje da je „samo gastritis“.
• Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku. Lečenje bakterije Helicobacter pylori zahteva tačno određenu kombinaciju lekova.
• Ne prekidajte i ne produžavajte terapiju bez lekara.
• Ne ignorišite crvene zastave, jer sa njima nema čekanja.

Čajeve i biljne preparate nemojte smatrati automatski bezbednim. „Prirodno“ ne znači uvek i bezopasno, a neki preparati mogu da deluju na lekove koje već pijete. Zato to uvek pomenite lekaru.

Zaključak

Da rezimiramo. Gastritis najčešće ne izaziva samo stres, mleko i soda daju samo kratko olakšanje, ne postoji jedna dijeta za sve, pečenje u stomaku nije uvek gastritis, a lekove za želudac treba piti pod nadzorom.