Istražimo, zašto je važan vitamin D i koji su simptomi i posledice nedostatka vitamina D. Vitamin D podstiče resorbciju kalcijuma i fosfora iz creva da bi omogućio njihovo deponovanje u kosti. Važan je za rast kostiju i zuba ali i za dobro funkcionisanje mišića i nervi. Nedostatak vitamina D izaziva krtost kostiju. Zato dovoljnim unosom ovog vitamina sprečavamo rahitis kod dece i osteomalaciju kod odraslih, kod starijih ljudi sprečava osteroporozu.
Međunarodna svetska organizacija je objavila da je osteroporoza postala globalan problem u Evropi. Istraživanja su pokazala da oko 52% Evropljana pati od nedostatka ovog vitamina. Istraživanja su pokazala da utiče na usporavanje autoimunih bolesti. Takođe ćelije T koje su nosioci imunog sistema zavise od ovog vitamina, koji podstiče njihovo aktiviranje i tako jača nas imuni sistem. Pripada grupi sekosteroida rastvorljivih u mastima.Dva najvažnija oblika su vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (kolekarciferol).
Simptomi nedostatka vitamina D
Česte prehlade mogu ukazati na nedostatak vitamina D. S obzirom da je vitamin D zadužen za jačanje imuniteta ako imamo nedostatak istog veoma smo skloni prehladama i gripu.
Umor je takođe jedan od simptoma nedostatka. Ako se osećate umorno i kad se dovoljno naspavate postoji mogućnost da imate manjak vitamina D.
Bolovi u leđima i kostima mogu biti znak ovog nedostatka. Poboljšava apsorbciju kalcijuma iz hrane u organizmu te tako štiti naše kosti. Istraživanja su pokazala da veliki broj ljudi koji imaju bol u donjem delu leđa i kostima pati od nedostatka ovog vitamina.
Depresija i česte promene raspoloženja takođe mogu biti simptom nedovoljnog unosa vitamina D ( naročito tokom zimskih meseci ). Uzimanje vitamina D pokazalo se kao dobro pomoćno sredstvo u lečenju depresije i anksioznosti.
Paradentoza(hronična bolest desni) se vezuje za nedostatak vitamina D. Studije su pokazale da izlaganje suncu dobro utiče na ovo stanje.
Hipertenzija(visok krvni pritisak) kao i gojaznost su istraživanja takođe dovela u vezu sa nedostatkom vitamina D.
Probavni problemi mogu biti simptom smanjenog unosa vitamina D. Zbog njegove sposobnosti da reguliše pravilnu apsorbciju masti u organizmu. Ovaj nedostatak neretko razvija netoleranciju na gluten, inflamatornu bolest creva i Kronovu bolest.
Alergije kao što su ekscem, astma, alergije na hranu mogu biti izazvane nedostatkom vitamina D, pokazuju istraživanja.
Teže zarastanje rana može takođe biti pokazatelj nedostatka vitamina D. Povećava stvaranje jedinjenja koja su glavna za rast nove kože kod povreda ili operacija.
Opadanje kose, naročito kod žena koje se najčešće pripisuje stresu dovodi se u vezu sa nedostatkom vitamina D.
Posledice nedostatka vitamina D
Posledica nedostatka vitamina D je dugoročno povećavanje rizika za sledeće bolesti:
- Osteroporozu i rahitis
- Virusne i bakterijske infekcije
- Povišen šećer u krvi
- Alergije i Astmu
- Maligna oboljenja
Vitamin D: Rizične grupe za nedostatak vitamina D
U rizične grupe od nedostatka vitamina D spadaju oni koji ne konzumiraju dovoljno ribe, mleka i jaja. Ljudi tamne kože i gojazni. Takođe oni koji veliki deo vremena provode u zatvorenom prostoru. Osobe koje se nikad ne izlazu suncu bez zaštitne kreme. Kao i oni koji žive daleko od ekvadora gde je deficit sunčeve svetlosti tokom cele godine. Osobama koje su u riziku od nedostatka preporučuje se i preventivni dnevni unos suplemenata vitamina d3 u količini do 2000IJ.
Preporučena dnevna doza vitamina D?
Preporučen dnevni unos vitamina D:
- Kod dece 400 IU
- Kod odraslih 600lU
- Kod trudnica 800IU
- Kod osoba starijih od 70 godina 800IU
Vitamin D – kako proveriti nivo?
Nivo vitamina D u organizmu se proverava na vrlo jednostavan način: analizom krvi.
Tabela referentnih vrednosti koncentracije vitamina 25(OH)D u organizmu
| Nivo 25(OH) D u krvi | |
| 25-OH D nmol/L | tumačenje |
| manje od 30 nmol/L | teški nedostatak vitamina d |
| manje od 50 nmol/L | nedostatak vitamina d |
| manje od 75 nmol/L | manjak vitamina d |
| više ili jednako 75 nmol/L | adekvatan nivo vitamina D |
Kako nadoknaditi nedostatak vitamina D na prirodan način?
Najbolji način da nadoknadite nedostatak vitamina D je da izlažete suncu veliku površinu kože oko petnaestak minuta dnevno ako vam je koža bela. Tamnijoj koži trebaće nekoliko puta više vremena. Razlog je: što tamnija koža ima više melanina. Više melanina smanjuje loš uticaj sunca na kožu. Međutim takođe smanjuje absorbciju UVB zraka te smanjuje i proizvodnju vitamina D.
Nedostatak možete nadoknaditi zdravom ishranom, unosom masne ribe, mleka, jaja i suplemenata.
Vitamin D u obliku suplemenata takođe se preporučuju u borbi sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementi se najčešće uzimaju u obliku d3, što ima slični efekat kao kad se izlažemo suncu. Za vreme korišćenja možete se izlagati suncu.Treba ih koristiti onih dana kad ste ceo dan na poslu, u zatvorenom i nemate vremena da se izlažete suncu. Suplementi si najčešće u obliku kapsula i tableta, za decu češće u obliku kapi.
Namirnice bogate vitaminom D
Vitamin D se često naziva „suncem vitamin“ jer se naše telo može proizvesti kada je izloženo sunčevim zracima. Međutim, postoji nekoliko namirnica koje su prirodni izvori vitamina D. Evo nekoliko namirnica bogatih vitaminom D:
Losos: Losos, posebno divlji losos, je izuzetno bogat vitaminom D. Samo 100 grama divljeg lososa može sadržavati više od 570 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D.
Sardine: Konzervirane sardine su još jedan dobar izvor vitamina D. Približno 100 grama konzerviranih sardina može obezbediti oko 193 IU vitamina D.
Tuna: Konzervirana tuna u konzervi takođe sadrži značajne količine vitamina D. Približno 100 grama konzervirane tune može obezbediti oko 236 IU vitamina D.
Jaja: Jaja, posebno žumance, sadrže nešto vitamina D. Jedno veće jaje može sadržavati oko 44 IU vitamina D.
Mlečni proizvodi: Određeni mlečni proizvodi, kao što su mleko i jogurt, često su obogaćeni vitaminom D. Količina varira, ali može biti oko 115-130 IU vitamina D po šolji (240 ml) mleka.
Pečurke: Neke vrste pečuraka, posebno šitake pečurke, sadrže male količine vitamina D.
Prevelik unos vitamina D
Da li možemo imati višak ovog vitamina, usled uzimanja suplemenata? Toksične doze su deset puta veće od dnevne potrebe za ovim vitaminom,ali ipak budite obazrivi pri korišćenju istog. Prevelik unos ovog vitamina prouzrokuje preveliko nakupljanje kalcijuma u organizmu što ima za posledicu povraćanje, stvaranje kamena u bubrezima i oštećenje bubrega.
