Ishrana i holesterol: 10 namirnica koje smanjuju nivo holesterola

Holesterol je masna supstanca koju organizam proizvodi prirodno, ali i ishrana takođe može uticati na nivo holesterola. Imati optimalne nivoe holesterola u krvi od vitalne je važnosti za održavanje zdravlja srca i prevenciju različitih kardiovaskularnih bolesti. Kada nivo holesterola u krvi postane visok, posebno nivo lošeg holesterola (LDL), povećava se rizik od razvoja ateroskleroze – stanja u kojem se naslage holesterola talože na zidovima arterija, sužavajući protok krvi i povećavajući rizik od srčanog udara i moždanog udara. Srećom, ishrana igra ključnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola u organizmu. Pravilna ishrana koja je bogata zdravim mastima, vlaknima i antioksidansima, a istovremeno smanjuje unos zasićenih masti i trans masti, može imati značajan uticaj na smanjenje nivoa holesterola i održavanje zdravlja srca.

Holesterol i pravilna ishrana

U ovom članku istražićemo različite aspekte ishrane za smanjenje holesterola. Upoznaćemo se sa namirnicama koje pomažu u snižavanju nivoa holesterola i održavanju zdravlja srca, kao i sa pravilnim načinima pripreme hrane i navikama ishrane koje treba usvojiti radi postizanja optimalnih rezultata.

Važno je napomenuti da ishrana za smanjenje holesterola nije samo kratkotrajna mera, već je stil života koji zahteva doslednost i posvećenost. Redovno konzumiranje odabranih namirnica i pravilno kombinovanje sa drugim aspektima zdravog života, kao što su fizička aktivnost i izbegavanje loših navika, može doneti brojne benefite za vaše zdravlje.

Ishrana i najbolje namirnice za holesterol

Kada je u pitanju smanjenje holesterola, određena hrana je posebno korisna. U nastavku su navedene 10 namirnice koje mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola:

Ovsena kaša: Ovsena kaša je bogata rastvorljivim vlaknima poznatim kao beta-glukani. Ova vlakna vezuju holesterol u crevima i sprečavaju njegovu apsorpciju u krvotok. Redovno konzumiranje ovsene kaše može smanjiti nivo lošeg holesterola (LDL) i ukupnog holesterola.

Maslinovo ulje: Maslinovo ulje je bogato mononezasićenim mastima koje mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola. Takođe je izvor antioksidanata koji štite srce od oksidativnog stresa. Zamena zasićenih masti drugim izvorima masti, poput maslinovog ulja, može imati povoljan uticaj na nivo holesterola.

Avokado: Avokado je voće koje je bogato zdravim mononezasićenim mastima. Ove masti pomažu u povećanju nivoa HDL holesterola i smanjenju LDL holesterola. Dodavanje avokada u salate ili kao namaz na hleb može biti odličan način za uključivanje ovog hranljivog voća u ishranu.

Bademi i orašasti plodovi: Bademi, orašasti plodovi i semenke su izvor zdravih masti, vlakana i antioksidanasa. Redovno konzumiranje ovih namirnica može pomoći u snižavanju LDL holesterola. Međutim, treba ih konzumirati u umerenim količinama, jer su bogati kalorijama.

Pasulj i mahunarke: Pasulj, leća, grašak i ostale mahunarke su izvor biljnih proteina i vlakana. One su takođe niskog sadržaja masti i bogate su hranljivim materijama. Konzumiranje ovih namirnica može pomoći u smanjenju LDL holesterola i održavanju zdravlja srca.

Masne ribe: Masne ribe poput lososa, skuše, sardina i tuna su bogate omega-3 masnim kiselinama. Ove zdrave masnoće pomažu u smanjenju nivoa triglicerida i povećanju dobrog holesterola (HDL). Preporučuje se konzumiranje ribe najmanje dva puta nedeljno.

Soja i proizvodi od soje: Soja je bogata biljnim proteinima i vlaknima, a sadrži i fitosterole koji mogu smanjiti apsorpciju holesterola. Dodavanje soje ili proizvoda od soje, poput tofua ili sojinog mleka, u ishranu može biti korisno za snižavanje holesterola.

Voće bogato vlaknima: Voće poput jabuka, krušaka, jagoda, malina i citrusa bogato je vlaknima, antioksidansima i drugim hranljivim materijama. Vlakna iz voća mogu pomoći u smanjenju apsorpcije holesterola i održavanju zdravlja srca.

Crveno grožđe i crno vino: Crveno grožđe i crno vino su bogati antioksidansima, uključujući resveratrol, koji može pomoći u smanjenju lošeg holesterola i povećanju dobrog holesterola. Međutim, treba imati na umu da se ove namirnice trebaju konzumirati umereno.

Nar: Nar, poznat i kao šipak, je voće koje se često preporučuje kao deo ishrane za održavanje zdravlja srca i regulisanje nivoa holesterola. Nar je izuzetno bogat antioksidansima, posebno polifenolima i flavonoidima. Ovi antioksidansi pomažu u zaštiti srca od oksidativnog stresa i upala, što može doprineti smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Tabela ishrane za holesterol – Namirnice

Evo jedne jednostavne tabele koja prikazuje neke od namirnica koje treba da sadrži ishrana za smanjenje holesterola:

Namirnice koje treba izbegavati ako imate povišen holesterol

Kod regulisanja holesterola, postoji nekoliko namirnica koje se obično preporučuje izbegavati ili konzumirati u veoma ograničenim količinama. Ovo su neke od namirnica koje ne treba da sadrži ishrana za holesterol i koje bi trebalo konzumirati s oprezom:

Zasićene masti: Namirnice bogate zasićenim mastima mogu povećati nivo LDL holesterola (lošeg holesterola) u krvi. To uključuje masno meso (svinjetina, govedina), punomasne mlečne proizvode (maslac, punomasno mleko, sir), prerađeno meso (kobasice, šunka) i prženu hranu. Preporučuje se smanjenje unosa zasićenih masti i zamena ih zdravijim izvorima masti.

Trans masti: Trans masti se nalaze u prerađenim namirnicama, brzoj hrani, margarinu i pekarskim proizvodima koji sadrže delimično hidrogenizovane masti. Ove masti mogu povećati nivo lošeg holesterola i smanjiti nivo HDL holesterola (dobrog holesterola). Preporučuje se potpuno izbegavanje trans masti u ishrani.

Rafinisani šećer: Prekomeran unos rafinisanog šećera, posebno u obliku slatkiša i konditorskih proizvoda, može uticati na povećanje telesne mase, triglicerida i nivoa LDL holesterola. Preporučuje se umanjiti unos rafinisanog šećera i zameniti ga prirodnim zaslađivačima poput meda, javorovog sirupa ili voća.

Zaslađena pića: Gazirana pića, voćni sokovi i energetska pića često sadrže velike količine šećera i mogu doprineti povećanju telesne mase i nivoa LDL holesterola. Preporučuje se izbegavanje ovih pića ili konzumacija u veoma ograničenim količinama. Umesto toga, pijte vodu, biljne čajeve ili so uzimajte voće za hidrataciju.

Alkohol: Prekomerno konzumiranje alkohola može imati negativan uticaj na nivo holesterola. Alkohol u velikim količinama može povećati nivo triglicerida i dovesti do povećanja telesne mase. Umereno konzumiranje alkohola (jedno piće dnevno za žene, do dva pića dnevno za muškarce) može biti prihvatljivo, ali se treba pridržavati preporučenih ograničenja.

Primer jelovnika za 7 dana kod povisenog holesterola

Evo primera jelovnika za sedam dana koji se fokusira na smanjenje holesterola. Ovaj jelovnik je samo smernica i možete ga prilagoditi svojim ukusima, potrebama i zdravstvenom stanju.

Dan 1:

• Doručak: Ovsena kaša sa voćem (jabuka, maline) i orašastim plodovima (bademi).
• Ručak: Piletina na žaru sa integralnim pirinčem i povrćem (brokoli, šargarepa).
• Večera: Pečeni losos sa kuvanim spanaćem i salatom od paradajza i krastavca.

Dan 2:

• Doručak: Integralni tost sa avokadom i paradajzom.
• Ručak: Integralna testenina sa marinara sosom (sos od paradajza sa začinima) i paradajz salata.
• Večera: Pileća čorba sa povrćem i integralni krekeri.

Dan 3:

• Doručak: Voćni smuti sa bobičastim voćem, bananom, nemasnim jogurtom i malo meda.
• Ručak: Quinoa salata sa povrćem (krastavac, paprika, luk) i komadom nemasnog sira.
• Večera: Pečeni beli pasulj sa povrćem i salata od rukole.

Dan 4:

• Doručak: Kajgana od belanaca sa integralnim tostom i paradajzom.
• Ručak: Grilovani povrtni sendvič sa humusom i zelena salata.
• Večera: Tofu wok sa povrćem (brokoli, paprika, šargarepa) i smeđim pirinčem.

Dan 5:

• Doručak: Grčki jogurt sa seckanim voćem (kivi, jagode) i granolom.
• Ručak: Piletina sa limunom i začinima, integralnim pirinčem i povrćem (grilovane tikvice, paradajz).
• Večera: Riba na žaru (npr. skuša) sa pečenim povrćem (patlidžan, paprika, luk).

Dan 6:

• Doručak: Integralne palačinke sa voćem (borovnice, maline) i bademima.
• Ručak: Salata sa tunjevinom, crnim pasuljem, kukuruzom, zelenom salatom i prelivom od maslinovog ulja i limuna.
• Večera: Pečeni pileći file sa blitvom i integralnim testeninom.

Dan 7:

• Doručak: Smoothie sa spanaćem, bananom, kriškom ananasa i bademovim mlekom.
• Ručak: Integralna riža sa povrćem (šargarepa, grašak, kukuruz) i komadom pečenog lososa.
• Večera: Grilovane povrtne špice (paprika, tikvice, luk) sa humusom.

Ovaj jelovnik se oslanja na nisku unos zasićenih masti i visok unos vlakana i zdravih masti. Pored toga, pokušajte da pijete dovoljno vode tokom celog dana. Prilagodite ga svojim preferencijama i potrebama, i ne zaboravite da se posavetujete sa lekarom pre nego što napravite drastične promene u ishrani.

Važno je znati

Ishrana igra ključnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola u krvi i očuvanju zdravlja srca. Pravilnim izborom namirnica možemo smanjiti unos zasićenih masti, trans masti i holesterola, dok istovremeno povećavamo unos zdravih masti, vlakana i omega-3 masnih kiselina. Ovo može doprineti snižavanju nivoa lošeg holesterola, povećanju nivoa HDL holesterola (dobrog holesterola) i smanjenju rizika od srčanih bolesti.

Preporučuje se uključivanje svežeg voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, nemasnih izvora proteina, ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, orašastih plodova, semenki i zdravih ulja u ishranu. Takođe je važno smanjiti unos prerađene hrane, brze hrane, gaziranih pića, šećera i soli.

Važno je da individualne potrebe i preporuke za ishranu za regulisanje holesterola mogu varirati od osobe do osobe. Stoga je važno konsultovati se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom kako biste dobili personalizovane smernice i preporuke koje odgovaraju vašem zdravstvenom stanju, ciljevima i preferencijama.

Pored pravilne ishrane, važno je voditi aktivan životni stil, redovno vežbati, održavati zdravu telesnu težinu, izbegavati pušenje i upravljati stresom kako bi se postigao optimalan nivo holesterola i očuvalo zdravlje srca i krvnih sudova.